О књизи: 1888 / „...Изненада ју је ветар ударио таквом снагом да је девојка нехотице испружила руке напред да не би пала, а песница њене десне руке се на тренутак разгрнила. Девојка је застала и, сагнувши се, почела да тражи нешто под ногама. Најзад је клекнула и својим танким, плавим рукама почела да претура по снежном наносу. Минут касније, пахуљасти снег је већ прекрио њену главу, рамена и груди, а девојчица је почела да личи на снежну статуу са живим људским лицем. Дуго је нешто тражила, дуго копала по снегу…»